Прикупити узорке воде
Најчешће коришћене методе за одређивање амонијака су Несслер [ГГ] # 39; с колориметрија реагенса, фенол-хипохлорит колориметрија, електрода и титрација. Избор методе одређивања амонијака треба да узме у обзир два главна фактора, а то су концентрација амонијака и присуство супстанци које ометају деловање. Две директне колориметријске методе ограничене су на одређивање чисте воде за пиће, природне воде и високо пречишћених отпадних вода, тако да боја ових вода треба да буде врло ниска. Замућеност, боја и магнезијум, калцијум и друге супстанце које могу исталожити хидроксидни јони могу ометати мерење и уклонити се предестилацијом: ако је концентрација амонијака на крају, користите методу титрације: бројач електрода у боји и замућености метода за одређивање амонијака Нема ефекта. Узорци воде углавном не захтевају претходну обраду и имају предности једноставности и широког опсега мерења, али на одређивање утичу високе концентрације растворених јона.
Уштедите узорке воде
Користите свеже узорке за најпоузданије резултате. Узорке воде треба анализирати што је пре могуће након сакупљања и одмах уништити заостали хлор како би се спречило да реагује са амонијаком (0,5 мл 0,35% натријум тиосулфата може уклонити 0,25 мг заосталог хлора). Ако се не може на време анализирати након узимања узорака, у сваки литар узорка воде треба додати 0,8 мл концентроване сумпорне киселине да би се пХ постигао између 1,5 и 2,0 и чувати на 4 ° Ц. Неки узорци отпадних вода захтевају више концентроване сумпорне киселине да би постигли ову пХ вредност. Пре одређивања, неутралисати алкалијом. Такође постоје литература која предлаже додавање 20-40 мг ХгЦЛ2 по литру воде за складиштење.
Предобрада узорака воде
Да би се добили тачни резултати, препоручује се претходно дестилирање узорка. У узорак воде који је подешен на неутралан, додајте раствор фосфатног пуфера како би се пХ одржао на 7,4 и загрејте до дестилације. Амонијак се дестилује у гасовитом стању и апсорбује у сумпорној киселини (0,01 ~ 0,02 мол / Л) или борној киселини (2%). У раствору, када се користи Несслер [ГГ] # 39; колориметријска метода реагенса или метода титрације, погодније је користити борну киселину као апсорпциону течност. Када се користи метода фенол-хипохлорита или амонијака селективне електроде, сумпорна киселина треба да се користи као апсорпциона течност.
ПХ воде има велики утицај на опоравак амонијака. Ако је пХ превисок, нека органска једињења која садрже амонијак могу се претворити у амонијак: пХ је низак, а опоравак амонијака непотпун. Генерално, узорак се може додати у пуферски раствор да би се постигао жељени пХ. Вредност, узорак воде је кисео или алкалан, можете додати 1мол / Л (1 / 2Х2СО4) раствор сумпорне киселине да бисте пХ подесили на неутралан. Али за неке узорке воде, чак и ако је подешен на неутралан, а затим додат пуферским раствором, пХ је и даље далеко испод очекиване вредности. За непознате узорке воде измерите пХ након дестилације. Ако пХ није у опсегу 7,2 ~ 7,6, количину пуфера треба повећати. Генерално, треба додати 10 мл раствора фосфатног пуфера за сваких 250 мг калцијума. Стране земље такође препоручују употребу пуферског раствора бората за пуферовање узорка воде на пХ 9,5 за дестилацију, што може смањити хидролизу цијаната и једињења органских азота (попут глицина, урее, глутаминске киселине и ацетамида итд.). У овом тренутку уреа хидролизује само око 7%, док цијанат износи око 5%. Такође је уведено да се након подешавања узорка воде на неутралну концентрацију са натријум хидроксидом додаје мала количина прашкастог оксида гвожђа за дестилацију.
