Утицај алкалности у индустрији котловске воде и њена решења
1. Дефиниција:
Алкалност се односи на укупну количину супстанци у води које могу неутралисати јаке киселине. Такве супстанце укључују јаке базе, слабе базе, јаке базе и слабе киселинске соли. Алкалност у природној води углавном узрокују бикарбонат (бикарбонат, исти доле), карбонат и хидроксид, међу којима је бикарбонат главни облик алкалности у води. Извори загађења који узрокују алкалност углавном су отпадне воде испуштене из производње папира, штампе и бојења, хемијске индустрије, галванизације и других индустрија, као и губитак детерџената, ђубрива и пестицида током употребе. Алкалност и киселост су важни показатељи за процену квалитета воде и контроле пречишћавања отпадних вода. Алкалност се такође често користи за процену пуферског капацитета водних тела и растворљивости и токсичности метала у њима. Дефиниција укупне алкалности се чешће користи у инжењерству, што се обично карактерише као концентрациона вредност калцијум-карбоната.
2. Штета алкалности:
Када је алкалност котловске воде превисока, то може проузроковати алкалну корозију и пукотине под напоном цеви воденог зида; такође може проузроковати пену у котловској води или чак произвести [ГГ] "парну воду [ГГ]"; и утичу на квалитет паре. За заковице или проширене котлове, прекомерна алкалност такође може проузроковати каустично крхкост. Превисока алкалност ће такође проузроковати мехуриће који ће проузроковати да пара преноси сол и ствара солну наслагу, а такође је лако проузроковати истодобно цурење паре и воде, што ће резултирати несрећама прегрејача и воденим чекићима на цевоводима, као и озбиљном парном опремом губитак.
3. План испитивања:
①Титрација киселинско-базног индикатора
Принцип: Узорак воде се титрира стандардним раствором до назначене пХ вредности, а крајња тачка се може проценити по промени боје додатка киселинско-базног индикатора на овој пХ вредности.
Када се титрише док индикатор фенолфталеина не пређе из црвене у безбојну, пХ вредност раствора је 8,3, што значи да су хидроксидни јони у води неутралисани, а сви карбонати претворени у бикарбонате. Формула реакције: ОХ - {{3}} Х {{6}} → Х2ОЦО32-+Х+
Када се ХЦО3- титрира док се метил не промени из наранџасте у наранџасту, пХ вредност раствора је 4,4-4,5, што значи да је бикарбонат у води неутралисан. Реакција је следећа; ХЦО3 - {{7}} Х+-Х2О+ ЦО2 ↑ Према количини раствора стандардне титрације хлороводоничне киселине која се потроши када се достигну горње две крајње тачке, могу се израчунати карбонат, бикарбонат и укупна алкалност у води.
【Упутства】:
1. Помоћу пипете тачно пипетирајте 10 мл узорка воде.
2. Ставите узорак воде у чисту конусну тиквицу.
3. Додајте реагенс за 3. алкалност (1) (ХР) и добро промућкајте. У овом тренутку, решење би требало да буде црвено. Ако је безбојан, то значи да је вредност алкалности фенолфталеина 0. Потопите у кораку 5.
4. Током мућкања конуса, додајте вертикално реагенс за алкалност (3) (ХР). Додајте 1 кап сваке 3 секунде док раствор једноставно не постане безбојан. Забележите број потрошених капи реагенса (Н1).
5. Додајте 3 капи реагенса алкалности (2) (ХР) и добро промућкајте. У то време, решење је било зелено.
6. Наставите да капате реагенс за алкалност (3) (ХР) док раствор не пређе из зелене у тамноцрвену и бележите број потрошених капи реагенса (Н2).
7. Израчун резултата: Алкалност фенолфталеина: Н1 × 10 (мг / л)
МетходОбухватна метода
Принцип: Алкалност се може поделити на алкалност фенолфталеина и укупну алкалност. Алкалност фенолфталеина је количина измерена када се фенолфталеин користи као индикатор, а пХ крајње тачке је 8,3. Укупна алкалност је количина измерена када се метил наранџа користи као индикатор, а крајња тачка пХ је 4,2. Ако је алкалност врло мала, укупна алкалност треба да буде метил црвено-метилен плава као индикатор, а крајња тачка пХ је 5,0. Укупна алкалност: (Н1 ＋ Н2) × 10 (мг / л)
