Кисеоник је нераздвојив од преживљавања, раста и репродукције свих организама који конзумирају кисеоник. Висок и стабилан садржај кисеоника у ваздуху, који чини око 21%, па биолошка претња земљишта и ријетко хипоксија; растворени кисеоник у води је мање испарљив; засићени растворени кисеоник једино је еквивалентан количини кисеоника у ваздуху 1/20 опће свеже воде, мање морске воде, тако да је количина раствореног кисеоника у води до живота животиња животне средине феномен процеса и ограничавајући фактор, један од најважнији фактори у аквакултури.
Међутим, у пракси оплемењивања, дуго времена због недостатка благовременог и ефикасног праћења раствореног кисеоника у води, потенцијална штета за промене у раствореном кисеонику недостатка знања, многе групе за размножавање узимају у обзир трошкове кисеоника, аквакултура је плутајући феномен као критеријум за процену адекватности раствореног кисеоника у води, види плутајућу главу након мјерења аерације, то је заправо кисеоник као мјере помоћи; неке пољопривредне групе брину о утицају водене хипоксије на култивисане организме, без узимања у обзир стварне ситуације раствореног кисеоника, кисеоника који континуирано расте у водном окружењу аквакултуре, концентрација воденог кисеоника је у високом стању. Ово су ненаучни методи управљања, који често доводе до непотребних губитака или смањења потенцијалних користи.
Растворени кисеоник у воденом тијелу се раствара у води у молекулском стању. Растворени кисеоник у води (растворен) и аналитички (емисија) је динамичан и реверзибилан процес, када су растворене и аналитичке стопе једнаке, односно да би се постигла динамичка равнотежа раствореног кисеоника, концентрација кисеоника у води је под условом засићеног раствореног садржај кисеоника, засићени растворени кисеоник. На количину засићеног раствореног кисеоника у води утиче парцијални притисак атмосферског кисеоника, температура воде и други фактори као што су други гасови, органска материја или неорганска материја. Засићени растворени кисеоник у води је позитивно корелиран са парцијалним притиском атмосферског кисеоника. Под природним условима, парцијални притисак атмосферског кисеоника се неће значајно променити, тако да се ефекат засићеног раствореног кисеоника може занемарити. Растворени кисеоник повећава се с повећањем температуре воде, а количина засићеног раствореног кисеоника се смањује. Сланост такође има директан и очигледан утицај на растворени кисеоник. Са повећањем салинитета воде смањује се количина засићеног раствореног кисеоника.
У већини случајева стварни садржај раствореног кисеоника у води аквакултуре је нижи од оног засићеног раствореног кисеоника. Његова вредност зависи од динамичког ефекта баланса аерације и потрошње кисеоника у тој води. Када је кисеоник већи од потрошње кисеоника, засићење кисеоником, понекад феномен засићења, који се углавном јавља у сунчаном поподневу, густина алги, јака фотосинтеза у језеру; када доминира потрошња кисеоника, кисеоник у води ће наставити да опада, резултати ће се појавити у овом тренутку чак и анаеробна зона хипоксије. Узгој животиња појавио се као "плутајућа глава", чак и "Пан Танг" феномен. У култури рибњака повећање кисеоника у води је углавном узроковано фотосинтезом фитопланктона, ослобађањем кисеоника, вештачком зрачењем (механичка зрачења, хемијска зрачења итд.) И природним растварањем кисеоника у атмосфери, али под различитим условима, проценат такви ефекти који повећавају кисеоник такође су различити. У еутрофичном водотоку за воду, фотосинтеза је главни начин повећања кисеоника. Велики густо-интензивни рибњак је углавном газиран вештачким кисеоником, а лоша хранљива вода и текућа вода значајно доприносе атмосферском раствореном кисику.
Потрошња кисеоника у води се може поделити на биолошке, хемијске и физичке изворе потрошње кисеоника. Биолошка потрошња кисеоника укључује растворени кисеоник конзумиран респиратором животиња, биљака и микроорганизама. У већини случајева потрошња кисеоника планктона и бентоса у води заузима већину потрошње рибњака. Потрошња хемикалије укључује оксидационо распадање органске материје и оксидацију и редукцију неорганских супстанци у животној средини. Физичка конзумација кисеоника се углавном односи на кисеоник у води до ваздуха у пећници, само заузима мали део овог процеса се врши само на интерфејсу за ваздух и воду.
